Najčešće kožne bolesti kod dece

 

Strophulus infantum (Urticaria papulosa infantum)

Šta je strophulus infantum?

Strofulus infantum je recidivantna dermatoza izazvana ujedom insekta, koja se često javlja kod dece uzrasta od 2. do 7. godine uglavnom u toku leta i jeseni.

Kako se manifestuje oboljenje?

Promene na koži nastaju kao posledica preosetljivosti na ujed insekta (buve, komarci). Lokalizuju se pretežno na otkrivenim delovima (lice, gornji, donji ekstremiteti), a raspoređene su u grupama i linearno, na mestima ujeda insekta. Manifestuju se u vidu crvenkastih čvorića (urtikarijalne papule), na kojima se formiraju mehurići (vezikule), a kod jače preosetljivosti plikovi (bule). Pojedinačni elementi traju nekoliko dana, ali novi naleti mogu da produže trajanje oboljenja. Zbog intenzivnog svraba koji je prisutan, promene su često raščešane (ekskorirane), te je moguća superinfekcija bakterijama (piokokama).

Kako se dijagnostikuje oboljenje?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i kliničke slike.

 

Kako se leči oboljenje?

U lečenju se primenjuju: oralni antihistaminici, a lokalno: antipruriginozna sredstva (mixture agitanda sa 1% mentolom), antiseptični rastvori (sol. Eosini aq. 2%), kortikosteroidni kremovi sa antibiotikom (u težim slučajevima – kratkotrajno).

Opšte mere: zaštita od ujeda insekta (mreže na prozorima, vratima), repelenti.

 

Molluscum contagiosum

Šta je Molluscum contagiosum?

Molluscum contagiosum je virusno oboljenje kože čiji je uzročnik Molluscum contagiosum virus (DNK virus iz grupe Poxvirusa). Infekcija nastaje u direktom kontaktu zdrave sa obolelom kožom ili preko kontaminiranih predmeta, igračaka, posteljine…Moguća je i autoinokulacija. Inkubacija iznosi od 3-7 nedelja.

Kako se manifestuje oboljenje?

Karakteristična promena je kupolasta translucidna papula (čvorić) veličine 2-6mm boje normalne kože, umbilikovana u centru. Pri pritisku se može istisnuti zrnasta tvorevina. Promene su obično grupisane, a kod ekstenzivnih oblika broj elemenata može biti i više stotina. Moguća je spontana involucija pojedinih elemenata posle 2-3 meseca.Oboljenje se manifestuje u tri klinička oblika:

Prvi oblik se javlja kod dece od 1. do 7. godine života i predstavlja čestu infekciju u tom uzrastu. Promene se lokalizuju na licu, ekstremitetima i trupu.

   

Drugi oblik se sreće kod odraslih kao venerično oboljenje sa lokalizacijom na abdomenu, butanama i polnim organima.Treći oblik je sa ekstenzivnim promenama rezistentnim na terapiju, a nastaje kod imunosuprimiranih osoba (atopija, terapija kortikosteroidima, AIDS).

Kako se dijagnostikuje oboljenje?

Oboljenje se dijagnostikuje na osnovu kliničke slike. Aplikacijom tečnog azota na promenu pojačava se i vizualizuje karakteristična umbilikacija papule.

Kako se leči oboljenje?

Lečenje se sastoji u destrukciji promene. Primenjuje se: krioterapija tečnim azotom, kiretiranje promena uz prethodnu aplikaciju anestetika (EMLA krem), terapija laserom, a u pojedinim slučajevima topikalna terapija – podophylotoxin, imiquimod, adapalen, tretinoin, tazaroten, cantaridin, salicilna kiselina.

 

Pelenski dermatitis (Napkin dermatitis, Diaper dermatitis)

Šta je pelenski dermatitis?

Pelenski dermatitis je zapaljenje kože koje se javlja kod odojčadi u pelenskoj regiji kao posledica iritacije na hemijske porodukte iz mokraće i stolice. Razvoju oboljenja pogoduje vlažna i topla sredina ispod pelena i mehaničko oštećenje kože usled trenja. Učestalost pelenskog dermatitisa je velika, s obzirom da 2/3 dece u jednom razdoblju nošenja pelena dobije ovo oboljenje.

Kako se manifestuje oboljenje?

Pelenski dermatitis najčešće nastaje između 6. i 9. meseca života. U početku, na koži pelenske regije se pojavljuje crvenilo koje može biti različitog intenziteta, najčešće na izbočenim dijelovima glutealne regije, na genitalijama, donjem dijelu trbuha. Ako upala duže traje, mogu se javiti mjehurići, gojanice i ranice. Često se koža sekundarno inficira bakterijama (Staphylococcus aureus) i gljivom iz roda Candida.

  

Kako se dijagnostikuje oboljenje?

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, a po potrebi se uzimaju brisevi za bakterioloko I mikološko laboratorijsko ispitivanje.

Kako se leči oboljenje?

Održavanje pelenske regije čistom (pranje mlakom vodom – izbegavanje vlažnih maramica), i suvom (povremeno izlaganje kože vazduhu bez pelena), uz često menjanje pelena (posle uriniranja i defekacije), Aplikacija zaštitnih krema sa cinkom i pantenolom.

Kod jače izraženog zapaljenja daju se kratkotrajno blage kortikosteroidne kreme. Gljivična infekcija se leči antimikotskim kremama,a bakterijska antibiotskim mastima.

 

Impetigo contagiosa

Šta je impetigo contagiosa?

Impetigo contagiosa je zarazno, kontagiozno, bakterijsko površinsko oboljenje kože. Uzročnici oboljenja su Streptoccocus beta-haemolyticus grupa A i Staphylococcus aureus.

  

Kako se manifestuje oboljenje?

Impetigo streptokokne etiologije se javlja pretežno kod dece i predstavlja jednu od najčešćih infektivnih dermatoza u tom uzrastu. Oboljenje se sreće u toplijim mesecima, a promene obično nastaju na mestu povrde ili ujeda insekta. Lokalizuju se najčešće na licu i ekstremitetima ali mogu biti zahvaćene i druge regije kože.U početku nastaje zagnojeni mehurić na crvenoj osnovi koji se brzo sasušuje u krastu medno-žute boje. Kod težih slučajeva uvećane su limfne žlezde, a kao komplikacija može se javiti akutni glomerulonefritis.

Impetigo stafilokokne etiologije (Impetigo bullosa) se javlja u svim uzrastima. Na neizmenjenoj koži se pojavljuju bule (plikovi) čiji je sadržaj u početku bistar, a kasnije zagnojen. Posle prskanja bule se sasušuju u mrke kraste. Opšte stanje nije poremećeno. Regionalne limfne žlezde su retko uvećane.

Kako se dijagnostikuje oboljenje?

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike. Može se uraditi bakteriološka kultura sa antibiogramom

Kako se leči oboljenje?

Lokalna terapija: pranje obolelih površina(voda, sapun), sa skidanjem krasta, ispiranje blagim rastvorom hipermangana, aplikacija antiseptičnih boja (Sol. Eosini aq.2% ) i antibiotskih masti Sistemski antibiotici (amoksicilin, eritromicin, cefalosporini,) se daju kod raširenih promena

 

Verrucae (virusne bradavice)

Šta su verrucae?

Verrucae (bradavice) su benigni izraštaji na koži izazvani različitim tipovima humanih papiloma virusa (HPV) koji se mogu javiti kod dece i odraslih. Najčešće oboljevaju deca školskog uzrasta.

Kako se oboljenje manifestuje?

Postoji nekoliko kliničkih oblika.

Verruca vulgaris – uzručnici su HPV (tip 1,2,4). Promene se lokalizuju na zadnjoj strani šaka, prstima i podlakticama. Manifestuju se u vidu suvih hrapavih čvorića dijametra do 1cm, na čijoj površini se mogu videti crnkaste tačkice.Često je zbog autoinokulacije prisutno više elemenata koji mogu biti pojedinačni ili sliveni. Kod dece koja „grizu nokte“bradavice su smeštene oko ili ispod nokatne ploče i mogu biti bolne.

Filiformne veruke se vidaju na licu i imaju keratotičan vrh.

Verruca plantaris – uzročnici HPV (tip 1,4). Promene su lokalizovane na tabanima na mestu pritiska i bolne su jer imaju endofitni rast, a na njihovoj površini se vide crne tačke po uklanjaju keratoze koja ih okružuje.

Verrucae planae iuveniles –uzročnik HPV(tip 3,10).Promene se lokalizuju na licu (čelo, brada, obrazi),dorzalne strane šaka. Sastoje se od okruglih, ravnih papula(čvorića), boje normalne, ili lako prigmentovane kože, veličine nekoliko mm. Mogu biti pojedinačne, slivene ili linearne.

Condylomata acuminata – anogenitalne bradavice. Pripadaju grupi STD. Retko se javljaju kod dece. Infekcija na dete može preći od zaražene majke. Treba misliti i na seksualno zlostavljanje.

   

Kako se dijagnostikuje oboljenje?

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike.

Kako se leči oboljenje?

Za verrucae vulgares i verrucae plantares primenjuje se krioterapija tečnim azotom, keratolitici, ekskohleacija u lokalnoj anesteziji, Intralezionalna aplikacija belomicina(kod težih formi). Za verrucae planae juveniles primenjuje se krioterapija tečnim azotom, Imiqumod krem.

 

Atopijski dermatitis (Dermatitis Atopica)

Sta je Atopijski dermatitis?

Atopijski dermatitis (AD) je hronični recidivirajući ekcem, čije su dominantne odlike svrab i suva koža. Zajedno sa astmom i polenskom kijavicom pripada grupi atopijskih oboljenja koju karateriše sklonost ka stvaranju visokog titra IgE, porodična pojava i udruživanje respiratornih i kožnih manifestacija. Patogeneza AD uključuje složenu interakciju genetskih, imunoloških i provokativnih faktora.

Prevalencija AD u Evropi prema različitim istraživanjima iznosi od 8,5% do 20% sa tendencijom porasta. Atopijski dermatitis je prvenstveno dermatoza dečijeg uzrasta gde 60% oboli u prvoj godini, 30 % do 5 godine života, a 10 % u periodu puberteta i u adultnom dobu. Atopijski dermatitis je najčešća kožna bolest od koje boluje 15%-20% dece predškolskog i školskog uzrasta.

Kako se oboljenje manifestuje?

Koža atopičara je izrazito suva, bez sjaja sa povišenom permeabilnošću i povišenim pH. Konstitucionalno je iritabilna, a pruritus (svrab) je najraniji simptom i vema intenzivan (povišen histamin i snižen prag za pruritus), te nastaje circulus vitiosus: svrab-češanje-svrab.

Kožne manifestacije se neprekidno menjaju u hroničnom toku AD sa periodima remisija (smirenja) i egacerbacija (pogoršanja) koje su obično povezane sa različitim provokativnim faktorima: iritacija (sapun, vuna, znoj), emotivni stres, infekcija, alergija, (polen, dermatophagoides), toplota.

Klinička slika varira i po izgledu i po lokalizaciji, a u zavisnosti od uzrasta bolesnika, pa je s toga atopijski dermatitis razvrstan u četiri stadijuma.

I Atopijski dermatitis odojčadi (od 0 do 2 godine života) – Eczema infantum 

Promene se tipično lokalizuju na licu u predelu obraza, čela i brade, a centrofacijalni region je poštedjen. Na crvenilu se javljaju mehurići koji prskaju pa nastaje vlaženje, a kasnije krastice. Mogu se proširiti na vlasište, pregibe i predeo članaka. U najtežim slučajevima oboljenje se generalizuje Svrab je obično intenzivan i remeti san. U 50 % slučajeva do druge godine života simptomi isčezavaju (5).



II Atopijski dermatitis detinjstva (3. – 11.) – Prurigo Besnier

Nastaje prelaskom iz prethodnog oblika, ili de novo. Manifestuje se svrabom i promenama u vidu ploča na kojima je koža zadebljana, suva, pojačanog crteža sa perutanjem i ekskorijacijama (tragovi češanja). Zahvata pregibe: lakatni, koleni, na vratu i u okolini zglobova. Povremeno na ovim regijama mogu nastati akutni ekcemski naleti.



III Atopijski dermatitis adolescenata i mladih odraslih osoba 

Ekcemske promene uglavnom zahvataju lice, vrat, gornju polovinu trupa, ali nekada i pregibe kao i kožu šaka i stopala. Kod većine pacijenata posle puberteta ili do 30. godine nastupa remisija oboljenja.



IV Atopijski dermatitis u adultnom periodu Ostaje aktivan kod manjeg broja obolelih, a retko se po prvi put javlja. Karakteriše se lihenifikovanim plakovima koji se javljaju na čitavoj koži, promenama u pregibima i anorektalnoj regiji. Često se sreću pruginozni čvorići, ekcem šaka i stopala, promene u periokularnoj regiji.



Kako se oboljenje dijagnostikuje?

Za postavljanje dijagnoze AD značajan je skup znakova i simptoma od kojih su prema zadatim kriterijumima potrebna bar tri”major” i tri ” minor”znaka/simptoma, a koje utvrdjuje dermatolog prilikom pregleda pacijenta i uzimanja anamneze.

Kako se oboljenje leči?
Terapija – opšte mere:

a) obezbediti dobar kontakt sa pacijentom ili roditeljima, b) objasniti prirodu oboljenja, c) odstraniti provocirajuće faktore /vunena odeća, dugo kupanje, sapun, nervoza../, d) obezbediti adekvatnu negu kože primenom uljnih kupki i emolijentnih hidrantnih kremova sa dodatkom 5-10 % uree. e) hipoalergena dijeta ( bez belanceta, mleka, kikirikija, soje..).

Ova dijeta se preporučuje i majkama u toku graviditeta i dojenja radi smanjenja prevalencije AD kod njihove dece.

Lokalna terapija

Lokalni kortikosteroidi u kremu ili masti, brzo dovode do smirenja promena AD, ali s obzirom na hronični tok bolesti i potencijalno neželjene efekte terapije, treba ih davati oprezno i pod kontrolom dermatologa.

U akutnoj fazi, kada postoji vlaženje, daju se kortikosteroidni kremovi, a na promene se aplikuju i oblozi od fiziološkog rastvora u toku 30-60 minuta 2-3 puta dnevno, kao i antiseptične boje (Sol. Eosini aq.2%). Kod hroničnih oblika AD daju se kortikosteroidne masti uz koje se mogu primeniti i katranski preparati.

Kod bolesnika (deca starijia od 2 godine i odrasli), koji ne reaguju dobro na konvencionalnu terapiju mogu se pod kontrolom dermatologa primeniti topikalni imunomodulatori (topikalni inhibitori kalcineurina) – takrolimus mast i pimekrolimus krem.

Sekundarne bakterijske infekcije izazvane stafilokokom su čest pratilac AD i treba ih lečiti fusidinskom kiselinom u obliku masti.

Sistemska terapija U sistemskoj terapiji se primenju H1 i H2 antihistminici. Sedirajući H1 antihistaminici su bolji od nesedirjućih, jer smiruju svrab i obezbedjuju bolji san, ali ih ne treba davati maloj deci. U odraslom dobu kod teških oblika može se primeniti ciklosporin A i metotreksat u nižim dozama. Sistemski kortikosteroidi mogu brzo da dovedu do povlačenja lezija, ali se daju izuzetno, jer se po prekidu terapije javlja pogoršanje „ rebound fenomen”. Za suzbijanje sekundarne infekcije stafilokokom primenjuju se antibiotici (eritromicina u dozama koje odgovaraju uzrastu pacijenta).

Fototerapija i Fothemoterapija – UVA, UVB, PUVA se po utvrdjenim protokolima primenjuju uspešno u lečenju atopijskog dematitisa u adultnom dobu.

Cene i ponudu naših usluga možete pogledati na cenovnik.
×

Kontaktirajte nas.